1. Шта је то сертификат?

Потврда овлашћене организације, институције да је производ, процес или услуга усаглашен са одређеним стандардима.


2. Шта значи сертификовани органски производ?

Сертификовани органски производи су они који су произведени, складиштени, паковани, чувани и декларисани на начин који прописују стандарди и закон о органској пољопривреди и за које је издат сертификат од стране сертификационог тела.


3. Шта је сертификационо тело?

Сертификационо тело је институција, организација овлашћена за вршење контроле и издавање сертификата. Осим попуњене пријаве за сертификацију, потребно је ставити на увид неопходну и законом прописану документацију како би сертификациона организација стекла увид на најбољи начин где се налази ваша фарма, шта и на који начин производите и сл. Њени инспектори ће проверити на лицу места да ли примењујете у производњи, преради, паковању и складиштењу мере прописане стандардима и Законом о органској пољопривреди.


4. Шта је то годишњи план?

Сертификационој организацији сваке године треба да поднесете годишњи план производње (прераде, количина лековитог биља и шумских плодова које планирате сакупити) а она ће извршити проверу производних капацитета и система производње који примењујете.


5. Колико важи мој сертификат?

Ваш сертификат је валидан годину дана од момента издавања.


6. Које белешке треба да води и чува фармер који се пријавио за сертификацију?

Фармер у процесу сертификације мора да води евиденцију о својим активностима на фарми (садња, ђубрење, заштита, наводњавање, берба, продаја) и наравно да за све има потребну документацију укључујући рачуне.


7. Шта је то лого?

Лого је ознака на производу која је показатељ и потврда да је производ сертификован органски у складу са одређеним стандардима. На територији ЕУ на производу се налази лого за органске производе Европске уније на језицима држава чланица и лого или код сертификационе организације, институције која је издала сертификат за производ. Укратко, за купца то је информација по којим стандардима је сертификован производ и ко је издао сертификат.



8. Уколико пређем на органску пољопривреду ко ће купити мој производ?

Ово је сигурно прво питање које ћете поставити. Постати органски произвођач не значи да ћете одмах имати тржиште за свој производ. Морате истражити – ослушнути тржишне могућности и произвести производ у складу са потребама тржишта. На домаћем тржишту у овом тренутку постоји пуно простора за произвођаче органске пољопривреде. Мала газдинства би као препоруку међународног искуства, услед уситњености поседа, требало да наступају на тржишту у оквиру удружења, задруга из економских односно практичних разлога а то су: немогућност да појединачно испоручују у континуитету тражене количине робе, као и подела трошкова испоруке, ангажовања менаџера и сл .


9. Која је улога прелазног периода?

Прелазни период као прво је прописан Законом о органској пољопривреди и ЕУ регулативом којом се руководи органска пољопривреда у Европској унији. Прелазни период представља време које је неопходно да успоставите систем руковођења фармом, изградите плодност земљишта и његову биолошку активност и развијете све заједно један одрживи агро еко систем. Током прелазног периода можете сакупљати информације, идентификовати тржиште за своје производе као и промене настале применом нових метода. Конверзија је и време које је неопходно за редуцирање агро хемијских средстава односно њихових остатака – резидиа насталих применом метода конвенционалне пољопривреде. Продаја производа у периоду конверзије биће поменута у неком од следећих питања, а овде треба напоменути само да је принцип којим се треба руководити (како смо већ напоменули) поштовање времена неопходног за изградњу и оптимизирање плодности земљишта и његове биолошке активности и успостављање одрживог агроекосистема


10. Да ли је потребна анализа земљишта?

Да, иначе је анализа земљишта препоручљива као елеменат пољопривредне праксе. Она ће помоћи да се створи слика о постојећем стању и стварним потребама земљишта као једног производног и живог ентитета. Тест ће вам помоћи да самостално или уз стручну помоћ планирате плодоред –измену односно ротацију усева и превазиђете потенцијалне недостатке хранљивих елемената. Анализа је неопходна и да потврди као доказ сертиfiкационом телу недостатак специfiчних хранљивих елемената како би вам одобрило примену ђубрива чија је употреба ограничена .


11. Колико дуго траје прелазни период?

Према закону прелазни период траје две године уколико узгајате једно и двогодишње усеве и три године за вишегодишње културе. Најмање прелазни период траје годину дана када је комплетном документацијом фарме и проценом поља могуће демонстрирати да недозвољена средства нису примењена на земљиште. Употреба хемијских средстава као нпр атразина, због остатака у земљишту може продужити трајање прелазног периода. Постоје бројни детаљи везани за ову тематику па је пожељно контактирати сертификационо тело јер оно на основу процене одређује наведени период преласка на методе органске пољопривреде.


12. Најбоље доба године за конверзију?

Прелазни период почиње од момента подношења ваше пријаве сертификационом телу, а нека од њих уважавају моменат задње примене недозвољених средстава.


13. Могу ли гајити истовремено органске и конвенционалне усеве?

Можете. Овај случај када се на једном газдинству примењују методе конвенционалне и органске пољопривреде истовремено назива паралелна производња и дозвољен је, међутим постоје одређени предуслови за то. Као прво и најважније је да то максимално може трајати пет година и уз то потребно је одобрење сертификационог тела. План прелазног периода мора јасно демонстрирати да су конвенционална и органска производња јасно финансијски, физички и оперативно одвојене. Све предузете мере одвајања морају јасно бити демонстриране сертификационом телу. У оквиру већ наведеног мора се напоменути да паралелна производња није примењива на једногодишње усеве.


14. Могу ли продавати производ за време прелазног периода?

Свакако. Циљ прелазног периода је већ објашњен, а током њега се наравно води рачуна и о произвођачу и економији газдинства тако да је након 12 месеци прелазног периода производ могуће продати као "производ из прелазног периода".


15. Како да постигнем и одржавам оптималну плодност земљишта?

Одржавање плодности земљишта има фундаментални значај за производњу здравог производа у органској пољопривреди. Сам планирани процес регулисања плодности земљишта по правилу треба да се ослања на сопствене изворе са фарме: ђубрива (стајско и зеленишно), оплемењиваче (компост), а уз дозволу сертификационог тела дозвољено је куповати и од других фармера као и примењивати допунска средства за ђубрење када се адекватна "исхрана усева" не може постићи прописаним методама. Ово је опет ствар процене сертификационог тела. Постоје минерална ђубрива, фосфорна и калијумова, чија је употреба дозвољена како би надокнадили постојећи недостатак или недоступност хранљивог елемента. Уколико захтевате допунско ђубрење могуће је да ће сертификационо тело тражити од вас резултат анализе земљишта, фолијарну дијагностику /анализу лишћа/ да би се уверило у оно што тврдите.


16. Да ли могу имати фарму без стоке?

Наравно. Суштина изградње система у ком се концепт плодности земљишта базира на стајском ђубриву говори да је присуство стоке значајно како би целокупни систем финансијски био одржив. У противном ђубриво се купује са других фарми како би се задовољиле производне потребе. Осим тога додатне компликације су контрола фарми (традиционалних и органских фарми) од којих се купује ђубриво при којој се између осталог тражи потврда да генетски модификовани организми (ГМО) нису присутни у ђубриву. Ђубрива пореклом са интензивних система су забрањена (бројлери...).


17. Како се у органској пољопривреди употребљавају и складиште ђубрива?

Ђубрива морају бити прописно складиштена и примењена на одржив начин у складу са добром пољопривредном праксом. Очувању животне средине и човековог здравља се доприноси тако што се ђубрива складиште на локалитету по могућности покривеном, где је под контролом слободно отицање течних компоненти ђубрива или разношење ђубрива ветром. Произвођач би требао предузети мере ПАСИВНЕ или АКТИВНЕ да спречи развој патогених микроорганизама. Пасивни третман је базиран на остављању ђубрива ускладиштеног одређен временски период и излагање природним факторима - температури и УВ зрацима. Активни третмани су компостирање, пастеризација и слично. Уколико примењујете свеж стајњак (што се не препоручује) ево препоруке: усеви за људску употребу чији јестиви део дира земљу морају бити убрани 120 дана након примене свежег ђубрива или боље речено нађубрите земљиште свежим ђубривом не мање од 120 дана пре бербе усева. За остале усеве може се применити најмање 90 дана пре бербе. Примена свежег стајског ђубрива (незгорели стајњак) и осоке у сезони гајења где период између примене и бербе није могуће максимизирати НИЈЕ ПРЕПОРУЧЉИВА.


18. Постоје ли ограничења количине ђубрива које се примјењују?

Да. Опет у складу са добром пољопривредном праксом треба избегавати претерану и неконтролисану употребу која може водити ка продужетку вегетације, измрзавању, појачаној осетљивости на болести и штеточине, високом нивоу нитрата, испирању и другим проблемима са загађењем. Законом о органској пољопривреди ( укључујући и регулативу европске уније ЕУ 2092/91) укупна количина азота која се може применити на газдинству је лимитирана на 170kg N/hа (азота по хектару). На пример просечно 28 тона стајског ђубрива отприлике би садржало 170 килограма азота, са просечних 6 kg азота по тони стајског ђубрива.


19. Шта су оплемењивачи земљишта?

Оплемењивачи су средства као нпр. компост чијом применом се побољшавају највећим делом структура, а мањим делом се утиче и на плодност землишта. При том се мисли на увећање садржаја азота (у земљишту) чији је садржај у оплемењивачима мали.


20. Шта је плодоред (његова улога)?

Плодоред представља узгајање усева чија се измена, смена односно ротација врши уфункцији простора и времена. Осим класичног плодореда ( један усев по 1 парцели ), међуусеви и мешовита садња представљају такође кључне елементе за оптимизирање међусобног дејства интеракције усева.


21. Шта је то мешовита садња и међуусев?

Мешовита садња је комбиновање више усева на истом простору, а међуусев је усев који поред главне културе гајите у међуредном растојању вашег воћњака, повртњака...(нпр. детелина, пасуљ... у воћњаку, винограду). Позитивни ефекти саживота више усева су различити. Као прво користи се расположиви простор на најбољи могући начин имајући у виду и корове, не исцрпљује се земљиште једнострано, смањује се дејство болести и штеточина. Поврће, поврће и воће: купус+целер+келераба где купус штити целер од рђе, а целер својим мирисом одбија лептира купусара. Или црни лук и шаргарепа који један другом пружају заштиту од мушица које их нападају. Црни лук и празилук штите јагоду од ботритиса. Кукуруз и пасуљ где кукуруз представља ослонац, а пасуљ извор азота.


22. Које су то предности плодореда?

Предности плодореда су:
- Смањен ризик економских губитака
- Спречавање ерозије
- Испирање азота
- Контрола корова
- Прекидање циклуса животног циклуса штеточина

Добар програм плодореда је клуч за решавање потенцијалних проблема са болестима које настају у земљишту (Fusarium sp., Pythium sp.,Penicillium sp.). Плодоредом, би требали планирати најдужи могући период који ће проћи док опет не приступите гајењу исте фамилије усева на истом земљишту односно парцели или делу парцеле. Нека сертификациона тела захтевају да тај период буде најмање три године уз обавезно укључивање легуминоза у плодоред које су намењене снабдевању земљишта азотом. Многе ротације-смене усева су засноване на онима добро познатим које су кориштене у прошлос (Лампкин,1992.)


Приликом планирања плодореда требало би узети у обзир основне принципе:

-Усеве који се плитко укорењавају садити након усева са кореновим системом који се дубоко развија
-Усеве који имају већу коренову масу након усева са мањом масом корена
-Усеви осетљиви на корове саде се после усева који спречавају/сузбијају корове да се развијају
-Усеви којима азот посебно треба саде се после усева који fiксирају азот и који остаје депонован у земљишту.


Једна од корисних информација коју треба знати кад планирате плодоред је подела поврћа у три групе и то:

• паприка, парадајз, купусњаче, краставци, празилук,тиквице чијим се узгајањем земљиште исцрпљује у знатној мери

• шаргарепа, црни и бели лук, цвекла, ротквице, роткве, келераба, спанаћ који за свој развој троше неке средње количине хранљивих материја.

• пасуљ, грашак, першун, салате, зачинске биљке, боранија веома незнатно исцрпљују земљиште.

При планирању трогодишњег плодореда обилно се прве године (уз стручне консултације наравно) нађубри стајнаком, компостом или глистењаком и посади усев из прве групе. Догодине се сади усев друге групе и треће године усев који најмање исцрпљује земљиште. Увек у току јесени се могу посадити житарице (поправљају физичке особине земљишта, спречавају губљење азота..) или нека од легуминоза (везују азот) као додатни усев

А уколико фармер не узгаја стоку?








Фарме на којима се не узгаја стока, морају се ослањати на комбиновање углавном легуминозног зеленишног ђубрења које треба након кошења застирати или инкорпорирати заорати у земљиште при чему ће се зелени остаци брзо разложити. Типично за прелазни период у органској пољопривреди је двогодишње узгајање црвене детелине и љуља који се малчирају-застиру.

За фарме без сточног фонда а на лакшим и средњим земљиштима препорука за плодоред би могла изгледати овако:

I- детелина
II- кромпир
III- озима пшеница након које се сади фацелија
IV- пасуљ или грашак у пролеће које уколико догодине наслеђује пролећни усев обавезно у току јесени гајити зеленишно ђубрење као међуусев.
V- озима пшеница или шећерна репа. Пшеницу наслеђује неки усев за зеленишно ђубрење
VI- јари јечам који се сади са детелином

Нека истраживања су показала да су у системима у којима се не узгаја стока, сађење црвене детелине две године за редом и кошење и малчирање (застирање) добра стратегија која доста азота враћа земљишту.



Владица Гавриловић